3.
O prikazi nečistog duha
Osim spomenutoga učinit će našu smrt strašnom i užasnom prikaza nečistoga duha, pojava paklenskih grdoba. Općenita je nauka i mišljenje svetih otaca da će svatko na umoru, barem na zadnjem času života, vidjeti priliku nečistoga duha. Kako će strašan biti ovaj prizor đavla i kako će se na to zgroziti čovjek na umoru, ne može jasno iskazati ničiji jezik. U drugom dijelu kronika manje braće, u 19. poglavlju, čitamo o bratu Egidiju ovo. Kad se molio u svojoj ćeliji, ukazao mu se đavao u tako strašnoj i odurnoj prilici da je on odmah zanijemio, pa je mislio da će umrijeti. No budući da nije mogao zaviknuti ustima, zaviknuo je Bogu srcem, te je bio oslobođen i riješen đavla. Nato je pripovijedao ostaloj braći što mu se dogodilo. Izvijestio ih je, na njihovu prepast, koliko je đavao užasan i strašan. Kad je došao k svetom Franji, upitao ga je: "Jeste li Vi ikada vidjeli u svijetu nešto što bi Vam bilo tako grdno i strašno da to ne može nitko gledati bez pogibelji za svoj život ni dok bi izmolio jedan Očenaš?" Tada odgovori sveti Franjo: "Dakako da sam vidio. To nije ništa drugo nego đavao, koji je tako nakazan i strašan da ga ne bi nitko mogao gledati ni u trajanju jednog Očenaša a da ne umre, kad mu ne bi Gospodin posebice pripomogao."
A i sveti Ćiril piše svetome Augustinu da mu je jedan od trojice ljudi što su se vratili u život ovo rekao: "Kad se približavala ura moje smrti, došlo je k meni toliko nečistih duhova da ih nisam mogao ni prebrojiti. Njihova je spodoba bila tako strašna da se ne može ni zamisliti ništa strašnijega. Svaki bi čovjek htio radije gorjeti u velikoj vatri nego da ih gleda makar samo i časak. Ti su đavli stajali oko mene; predočivali su mi sve što sam god učinio u životu. Htjeli su me dotjerati dotle da zdvojim. Pa da mi Božje milosrđe nije pohitalo u pomoć, ja im se ne bih mogao oprijeti."
Eto što govori taj čovjek, koji je uistinu spoznao kakva je to strahota pogledati nečistoga duha. On priznaje sam jasno da se ne može ništa strahovitijega ni pomisliti negoli je pogled na spodobu vraga. Veli da bi se svatko bio spreman prije baciti u veliku vatru negoli da gleda đavla ma i časak. Doista mora da je spodoba sotone nadasve grdna i tako odurna čovječjoj naravi. O Bože, kako li će grozan strah snaći čovjeka na umoru kad bude spazio pred sobom paklenoga zmaja s raširenim raljama i kad ne bude drugo pomišljao nego da će ga taj zmaj svojim vražjim pandžama razderati i progutati u vatrenom svom ždrijelu.
Dobrostivi Bože! Ako mi Ti ne budeš u ovoj skrajnjoj stisci poslao u pomoć dobroga moga anđela čuvara i ako on ne bude protjerao od mene nečistoga sotonu, ja se sve bojim da bih mogao i zdvojiti, pa tako izgubiti svaku nadu u spasenje.
Preblažena Djevice Marijo! Ti si izmolila od svoga Sina pa ti se na samrti nije ukazao nečisti duh. Izmoli od Njega da se meni zlodusi ne prikažu tako strašnima, pa da me ne bace u malodušje.
Sveta djevice i mučenice Margareto, koja si ojačana Bogom podložila pod svoje noge nečistoga duha kad ti se ukazao u tamnici! Budi mi na pomoći pri mojoj smrti i pomozi mi da sretno nadvladam nečastivoga.
Sveta djevice i mučenice Julijano, koja si prikovala paklenskoga zmaja lancem i koja si ga sa sobom izvela iz tamnice! Ojačaj i mene u zadnjem i strašnom onom času kad mi se ukaže bijesni ovaj zmaj i kad bude rastvorio vražje svoje ralje i ljute pandže. Amen.
