U stihovima iz 1768. da bolje razumijete 2017.

(izabrani stihovi iz Vid Došen, Aždaja sedmoglava bojnim kopljem udarena i nagrđena)

Ako svinjar zlo nagazi
blatnog jata kad ne pazi,
kud će dospit starešine
Božjeg jata kad ne cine?
Što su ljudi veće cine
blatne one neg živine,
to će goru starešine
zaslužiti plaću line
neg zasluži svinjar lini
svoju dužnost kad ne čini,
sebi jato kad pridano
puste oni razuzdano
da se gubi i kvar čini
na nizini i visini:
puk se gubi na nizini
kad poglavar neće lini
da zaklanja svoga puka
od paklenog rane vuka,
za da puku nečuvanu
ne zadade grdnu ranu
koje kada tko dopane,
on od one gine rane
i na licu i na duši,
da ga dvoja smrt zaduši:
smrt poštenja na nizini,
smrt spasenja na visini.
Kad živine tko ne pazi,
gospodarom on se mrazi
koga stado prima na se
da ga čuva i da pase,
i od svega pastir kvara
valja da sam odgovara.
I poglavar kad ne pazi
puka, on se s Bogom mrazi
i kvar koga puk učini,
starešina plaća lini:
kvar zemaljski plaća kesom,
a nikoji svojim mesom.

U tom nije različita
pravda Božja s pravdom svita,
jer tko ne da plaće druge
za izplatit Bogu duge,
tad nebeska pravda hoće
da on s dušom plaća zloće.


Poglavare Bog postavi
da se sveta pravda slavi,
da nek paze poglavari
da tko pravde ne pokvari.
Kada indi starešine
svoju dužnost ne učine
pazeć pravdu, ćer visine,
da na zemlji ne pogine,
i kad lini malo mare
što svit Božju pravdu tare,
tad Bog čini od visine
nek u njima pravda sine
i u njima neka sjaje,
dok paklena jama zjaje,
pravda koju potrnuše
kadno lino posrnuše.
Krivci kad već svit ostave,
onda pravdu Božju slave,
u propasti kadno gore
zato pravdu što obore:
tad u njima pravda sine
kad u propast nji ukine.
Sve je Bogu jedna dika
i biti će priko vika,
il tko gori u dubini,
il kraljuje na visini.
Svi dvorani vične sriće
čestitog su raja sviće
kojih jasna kaže svitlost
kolika je Božja milost
kad negdanje sužnje čini
kraljevati na visini;
koje propast pak poloče,
pravdu Božju posvidoče
da sinove negda mile
čini neka gorko cvile
i nek čemer vičnji žderu,
čemer griha što oberu.
Istina je da Bog želi
da vas narod raj naseli,
ali opet više pazi
da naredba tko ne gazi
Bog čoviku koje daje,
neg da krivac š njima sjaje;


Milost bo se malo cini
koju pravda ne začini:
jer premda je milost lipa,
brez pravice trapa slipa
i zabasat lako može
gdi ju pravda ne pomože.
Pravica je starešina
svih kriposti od visina
put i miru da pokaže
i da uvik čuva straže,
nek kriposti svoj put paze
i od mire ne odlaze.
Pravdu svita s tim dotako,
al od Božje nije tako,
jer pravice i milosti
i sveg skupa od kriposti
razdiljenje bit ne može
da se razspu i razlože,
da se baška koja vadi
i brez drugi sama radi,
dali Božje svršenosti
i skup vičnji svih kriposti
skupa čine svako dilo
što je bistvu Božjem milo:
jedna druge ne upravlja,
jedna druge ne ostavlja,
jedna sama ne zalazi
nit se koja s kojom mrazi.
Al da rečem što je reći:
duboko je to doseći
kako pravda Božja kara
i š njom milost zagovara,
i kad milost zagovara,
pravda skupa š njom pokara.
Bog načinom čudnovitim
samom sebi stanovitim,
čudnovita dila čini
koja ljudi na nizini
nit jezikom kazat ume
niti mogu da razume.
Ele što svit ne dokuči,
to nas sveta vira uči:
da Bog kara i da prosti
po pravici i milosti.


Poglavarska dužnost biva
da njihova kripost siva,
da podložni puk zasine
i s očiju mrak mu skine.

Samo nek se ovo siti
te će za sve dosta biti:
da on misto Boga sidi,
indi ništa nek ne slidi
što bi kripost okrnulo
il u zloću posrnulo,
i neka se u svem kaže
da se Bogu svom podlaže
i da čini što Bog hoće
brez linosti i brez zloće.
Tako, tako, o linčine,
tako truli starešine!
Slidit valja Gospodina,
a ne lina bit mrcina.
Gospodina slidit valja
najvećega svoga kralja,
jer ne mogu podkraljići
kud bi sami htili ići,
dal put kud kralj zapovidi,
svak' nek pazi te nek slidi:
jer tko kralja slušat neće,
za zlotvora sebe meće
koji silu svoju slidi
čineć što se njemu vidi.
Bog oblasti ne udili
ljudma činit što bi htili,
dal nek čine što Bog hoće,
kripost slideć osim zloće,
jer s oblasti kad što rade
koju njima Bog ne dade,
tad su Božji odpadnici
i obisni usilnici.


Nered, sila i privara
kad je kod kog poglavara,
ne dobiva to s visine
dal iz crne ima tmine
koja što god kome daje,
vara, laže i izdaje.
Podložnika onda vara
da on sluša gospodara
u mogućstvu i oblasti
koju ima iz propasti;
laže opet gospodaru
laž nudeći i privaru
da mu tmina može dati
oblast krivo puk vladati.


Varate se, nije tako,
stvar mećete naopako!
Bog ne daje oblast zato
da zakloni lino blato,
dal da linost š njom progoni
i u brazdu svit ugoni.
Zato oblast biva, zato
da potare zloća jato,
da na svitu sadi kripost,
da razsvitli svita slipost,
a ne kripost da progoni
niti linost da zakloni.


Da tko sebi nos odsiče
te da dite za njim viče:
»Eto ludan nos odkosi!
Eto majmun nos ne nosi!«,
bi l' nosoriz ili dite
krivo bilo, — što sudite?
Ludan bi se pomamio
i dite bi namamio
da se ruga i da viče
na njeg zašto nos odsiče.
I poglavni tako ljudi
od linosti kad su ludi,
kad iztrunu i zasmrde,
lice svoje dok nagrde
i poštenje š njega skinu,
čine neka mlađi zinu:
»Gledaj trulog gospodara,
kako linost njeg obara!
Gledaj kako trulad pade,
da se veće ne poznade
je li čovik il živina,
koja li je zemlje kina?!«


Puk okrenu na sve grlo
vapit k nebu često vrlo:
»Smilujte se, o nebesa,
pod kojim se zemlja stresa!
Ah, stresite ovo brime
nama s vrata, već je vrime!«