Namistnik imenom Aspasij dade drva naslagati i zapaliti, te nad njima postavi svetu Agnezu. Silna se vatra podiže, a posrid nje sveta divica uzdignutim rukama Bogu se moli, i vatra se od nje odbija. Ona ostade neozlegjena, dočim je mnogo od poganskih gledalaca od nje izgorilo. Napokon vatra se ugasi, a Agneza zdrava Bogu Svemogućemu hvale uzdiže. Pogani tada još i žešće stadoše vikati i urlikati; i zato je Aspasij dade mačem pogubiti. Tako je, na veliko čudo i samih pogana zadobila krunu mučenika i vikovitu slavu. Sveti Jerolim kaže: I pismom, i ričju, svi narodi a navlastito po crkvama, proslaviše život svete Agneze, koja je i nejakost svoje mladosti kao i tiranina nadvladala i pridobila, ter je mučeništvom posvetila bilig čistoće i divičanstva.
Bijaše sahranjena na Nomentanskom putu; nad njezinim grobom bijaše za vladanja cesara Konstantina Velikoga sagragjena lipa crkva, koju je sedmoga vika ponapravio sveti otac papa Honorij prvi. U njoj su sahranjeni njezini ostanci zajedno sa onima svete Emerencijane, i nalaze se u krasnoj raci.
U Rimu sveta Emerencijana, divica i mučenica. Ona bijaše dojna sestre svete Agneze, i katehumena jošte, to jest u viri pripravnica. Pogje jednom, da se na grobu svoje sestre svete Agneze Bogu pomoli, a pogani je odmah nad grobom kamenovaše, i tako je u krvi svojoj primila sveto krštenje.
(izvor)
Nema komentara:
Objavi komentar
Upute za komentiranje
Kako bi se razlikovali sugovornici, obavezno koristite neko ime ili nadimak koji možete dodati i na kraju komentara. Potpuno anonimni komentari najčešće se brišu.
Nijedan komentar objavljen na ovom blogu ne podrazumijeva ni u kojem stupnju prihvaćanje od autorâ ovog bloga mišljenja koja su u komentaru izražena.