Duhovna lirika utorkom 56

Jelka Jantarić

KOKOŠJI RAZGOVORI

Na bunjištu selskog kneza
Sastale se koke,
Sastale se sve na poziv
Drugarice Soke.
Veselo im ona sprema
Južinicu malu,
Pa ih zato odmah vodi
U kokošju »salu«.
Kada ovdje zasjednu se,
»Trač« će započeti,
U kokoši ko u žena
Jezik vam je kleti!
Soka počne: — »Znate l’, drage,
Da je prija Kredla
Sedam malih najedanput
Prekjučer izlegla?
— »Samo sedam?« pita jedna,
Bijelka joj je ime,
— »Recite mi, zar se može
Ponositi time?
Dvanaest ja sam već izlegla
I petnaest, i više!«
Bijelka sve se »ešofira«,
Jedva da i diše.
— »Nešto drugo pričat ću vam
Od Sivke bez zubi,
Znate l’ da je, mislim jučer,
Odrezala »bubi?«
Sad od silnih »kokodaka«
Kokošinjac ori,
Zbilja ne znaš, tko najviše
Od njih sviju zbori.
Kad se stiša malo buka,
Progovori Kudra:
— »A njezina kćerka Fifi
Šminka se i pudra!
Kakva mati, takva eto
I kćerkica njena;
Nikad one na bunjište
Ne će bez parfema.
A taj parfem mora biti
Ravno iz Pariza,
Pričala mi ovo jutros
Žuta koka Liza.«
— »Oh, i Liza, to je neka!«
Ražesti se Soka,
»Prestala je jaja nesti,
Zar to radi koka?
Ona kaže, da to više
Sad u modi nije,
Nego rađe rumbu pleše
I šampanjac pije;
Ujutro pak dugo drijema
Il' romane čita,
Za zobanje, čeprkanje
Više ništ’ ne pita.
Već da su joj pralineji,
»Mirim« čokolada,
Il' — sramote! — cigarete,
Koje puši sada!«
Onda su još rešetale
Patkovicu Patku,
Što po staroj modi nosi
Suknjičicu kratku.
Sada su pak duge suknje
I »komplet« u modi,
Naravski, to budželaru
Malo više škodi!...
— »U tom Paun Patkovici
Jako konkurira,
Jer u modi ima »šika«,
Al ne i — manira.
Već ko neki bogatun on
Nosi mnogo »šmuka«,
Dok mu žena sa dječicom
Možda doma kuka.
Zar je nužno vječno nosit
Krunicu na glavi?
Bez tog znamo, da je Paun
Aristokrat pravi.«---
Za Purana kazale su,
Vazdan da blebeće,
Mudro šutit kao one
Nikad Puran ne će.
— »Utvara si strašno mnogo,
Što mu Paun striko,
Ko da od nas s njim u rodu
Ne mož’ biti nitko!«
Žale se na Guskovicu,
Što se sportom bavi:
— »Trči, leti, pliva, roni,
Može da s’ udavi!
I dječicu svoju sitnu
Ovim sportom muči,
Možda misli i piliće
Tome da nauči?
I bez tog je sa potomstvom
Neprilika grozna,
Tko da u toj derištadi
Svoju djecu pozna?
Ako jošte i ne pliva,
Al se nogometa,
Ili bavi sa turizmom
Širom bijela svijeta.«
Soka plače: — »Moji sinci,
Dva pjetlića mlada,
Pošli jednoć s kumom Marom
Put Zagreba grada.
Htjeli vidjet gradska čuda,
Moji, ah, blizanci,
Al’ na stolu purgerskome
Svrše ko — pohanci!« ...
Tad Kokotu Kukurilcu
Ne daju već mira,
Žale se što kćerkicama
Najrađe »hofira«,
A one su već matrone
S kapicom na glavi,
Soka eto uprav’ danas
Sedam ljeta slavi.

Svakom, svakom prišile su
Po krpicu koju,
Al ni jedna da se sjeti
Na pogrešku s v o j u.