Ferdo Rožić
POD KRIŽEM
U polusjen kapele skromne, male
Sav nemiran i bolna srca zadjoh,
I klekoh tamo na klecalo staro,
U kutu što ga gostoprimna nadjoh.
Nad njime ozgo a niz stienu trošnu
Protegnulo se veliko raspelo;
Unakrst noge dosizale nisko
Pred vruće moje kao oganj čelo.
I nagnuh glavu na te noge ledne -
O hvala, Bože! Kol je slatko bilo!
Već oblačje od omare se diglo,
Al nebo moje sad se raščistilo.
Nema komentara:
Objavi komentar
Upute za komentiranje
Kako bi se razlikovali sugovornici, obavezno koristite neko ime ili nadimak koji možete dodati i na kraju komentara. Potpuno anonimni komentari najčešće se brišu.
Nijedan komentar objavljen na ovom blogu ne podrazumijeva ni u kojem stupnju prihvaćanje od autorâ ovog bloga mišljenja koja su u komentaru izražena.